135   1

Šta treba da znate o parkiranju u Srbiji


Savremeno doba donelo je nova pravila i običaje u svim sferama življenja. Stalna težnja za napretkom dovela je do velikog ubrazanja životnih aktivnosti i samim tim potrebe za čestim i brzim promenama mesta pojedinca. Bilo da je to odlazak na posao, obrazovnu ili zdravstvenu ustanovu, pa čak i kada su u pitanju neobavezne aktivnosti, ljudi često koriste prevozno sredstvo.

 

Parkiranje na ulici

 

Razvoj nauke i tehnike, sve gušća naseljenost gradova, i veća dostupnost putničkih automobila doveli su do toga da je sve više prevoznih sredstava na ulicama u Srbiji. Na žalost, kapaciteti za “odmor” automobila najčešće, nisu pratili taj razvoj, pa njihov nedovoljan broj izaziva glavobolje vlasnicima automobila kojima je nužno da ih poseduju i koriste. Sve ovo je dovelo do uvođenja mera, kojima se reguliše ova oblast u javnog života.

 

Istorijat regulisanja parkiranja

 

Smatra se da je prvi javni parking prostor u svetu otvoren 24. septembra 1899. godine u Bostonu, SAD. Ovaj parking prostor bio je deo inicijative koju je pokrenuo Charles Y. Terrell. On je postavio kamenčiće na svom dvorištu kako bi označio prostor na kojem su vozači mogli ostaviti svoje automobile uz naknadu od 25 centi na sat. Ovaj koncept bio je pionirski, i od tada se razvio u široko rasprostranjenu praksu širom sveta.

 

Parkiranje na ulici

 

Početkom XX veka u većini država nije bilo regulisanog parkinga. Ljudi bi parkirali automobile na ulicama, gde im to odgovara. U trgovačkim oblastima većinu parking mesta zauzimali su zaposleni koji su radili u centru grada. Potencijalni kupci nisu imali obezbeđena parking mesta i biznis je trpeo zbog toga. Porastom broja automobila u saobraćaju, u velikim gradovima javljali su se problemi sa gužvama, jer se parkiranje vršilo na kolovozu. Sve ovo je dovelo do toga da se počelo razmišljati o načinu regulisanja vremena parkiranja ali i naplati istog.


Mašine za merenje vremena i naplatu parkiranja - prvi parkomati


Kako bi rešili problem umanjenog prometa u centru Oklahoma Siti-ja Karl Magee je osmislio mašinu mašinu koja meri određeno vreme za parkiranje - Automat za parkiranje. On je organizovao konkurs za dizajn na Univerzitetu u Oklahomi kako bi dizajnirao merač vremena parkiranja. Zadatak nije bio lak jer je automat morao biti operativan u svim vremenskim uslovima, ekonomičan i ujedno otporan na vandalizam.

Prvi radni parkomat dizajnirali su Hale i Thuessen, 1935. godine. Prvi automat za parkiranje postavljen je u Oklahoma Siti-ju 1935. godine. Parkomati su pozitivne efekte na poslovanje pokazali u roku od nekoliko dana. Već posle tri dana od postavljanja parkomata sa jedne strane ulice, vlasnici preduzeća sa druge strane ulice zahtevali da im se postave, parking mesta i ispred njihovih prodavnice sa druge strane.

Postavljanje parkomata nije samo rešilo probleme u saobraćaju, već je i stvorilo prihod zbog novih troškova za vlasnike vozila koji su želeli da parkiraju svoj automobil u centru grada.


Istorija parkiranja u Srbiji


Istorija parkiranja u Srbiji prati razvoj automobilizma i urbanizacije u zemlji. Evo nekoliko ključnih trenutaka u istorijatu parkiranja u Srbiji:

Rani periodi: U ranim decenijama 20. veka, kada su automobili postajali sve popularniji, parkiranje u Srbiji bilo je manje problematično zbog malog broja vozila u saobraćaju i manje urbanizacije.

Komunistički period: Tokom komunističke ere, urbanizacija je uznapredovala, a s njom i potreba za regulisanim parkiranjem. Međutim, parkiranje nije bio ključni problem u poređenju sa drugim izazovima koji su pratili ovo vreme.

Savremeno doba: Sa porastom broja vozila i gradskim rastom tokom 20. i 21. veka, parkiranje postaje ozbiljniji problem u većim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš. Gradovi su počeli usvajati politike i mere kako bi regulisali parkiranje, uključujući označavanje parking prostora, postavljanje parking automata, uvođenje zona naplate, i druge metode kontrole.

Razvoj infrastrukture: Kroz godine, vlasti u Srbiji radile su na poboljšanju infrastrukture za parkiranje, uključujući izgradnju parking rampi, garaža i drugih objekata kako bi zadovoljile potrebe vozača.

Elektronsko parkiranje: U savremenom dobu, tehnološki napredak doprinosi razvoju elektronskog parkiranja. Digitalne aplikacije i online platforme omogućavaju ljudima lakše pronalaženje parking mesta, plaćanje parkinga putem SMS poruka ili aplikacija na mobilnim telefonima i slično.

U celini, istorija parkiranja u Srbiji prati globalne trendove u vezi sa porastom broja vozila i urbanizacijom, što dovodi do potrebe za boljom regulacijom i infrastrukturom za parkiranje.


Parking servis


Jedno od najuspešnijih beogradskih preduzeća „Parking servis“ osnovano je krajem 1971. godine. U skladu sa tadašnjim saobraćajnim potrebama, trebalo je da se obezbedi i uredi prostor za parkiranje u najfrekventnijim delovima grada.

Prilagođavajući svoje poslovanje modernim tehnologijama, 2020. godine uveden je tzv. eParking. U sklopu ove inovacije, puštena je u rad aplikacija za plaćanje parkiranja i navođenje do najbližeg slobodnog parking mesta. Vozačima je omogućeno da parkiranje na zoniranom području, u garažama i na parkiralištima plate elektronski - platnim karticama, putem aplikacije ili slanjem SMS poruke.

Od septembra 2020. godine multifunkcionalna vozila sa specijalnom nadogradnjom, popularno nazvana „Oko sokolovo“, kontrolišu naplatu parkiranja na području primene zonskog sistema. Propisno parkiranim vozilima, za koja parkiranje nije plaćeno ili je isteklo dozvoljeno vreme parkiranja sistem automatski kreira elektronsku dnevnu parking kartu.

Danas, JKP „Parking servis“ koristi i održava više od 42.000 parking mesta. Od ovog broja, 33.000 nalazi se pod režimom naplate u zoniranom području, dok se oko 9.250 parking mesta nalazi u garažama i na parkiralištima.

U mnogim velikim gradovima u Srbiji i šire, koriste se sistemi za parkiranje zasnovani na idejnim projektima JKP „Parking servis“.


Gde sve možete parkirati u Srbiji?


U Srbiji postoje različite lokacije gde možete pronaći parking. Ove lokacije uključuju:

Ulice: Veći gradovi, poput Beograda, Novog Sada i Niša, imaju označene parking prostore duž ulica. Parking mesta mogu biti obeležena linijama na putu, a ponekad i specifičnim parking znakovima.

Parking zone: Gradovi često imaju određene zone za parkiranje gde se naplaćuje parkiranje. Ove zone mogu biti podeljene na različite sektore, a cene parkiranja mogu varirati u zavisnosti od lokacije.

Parking garaže: Veći gradovi nude parking garaže i podzemna parkirališta koja pružaju siguran prostor za parkiranje. Ove garaže obično imaju kapacitet za veći broj vozila i često se naplaćuju.

 

Garaza

 

Tržni centri i poslovni kompleksi: Mnogi tržni centri, poslovni kompleksi i veći objekti imaju sopstvene parking prostore za posetioce ili zaposlene. Ovi parking prostori mogu biti besplatni ili se naplaćuju, a pristup im obično kontroliše rampa ili barijera.

Parkinzi na aerodromima: Ponuda parkinga u Srbiji najbolje se ogleda po ponudi na Aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu. Ponuda je raznovrsna i odlična, a najbolja je preporuka da se odabere proveren i bezbedan parking, koji je blizu terminalu, a koji omogućava da se za samo 2 minute vozilom ili oko 5 minuta peške stigne do putničkog terminala. Osoblje parkinga može da vas preveze ili ćete prošeteti do ulaza u glavnu zgradu Aerodroma. Prevoz do aerodroma, kao i povratak do vašeg auta posle putovanja uključeni su u uslugu parking operatera.


Parkiranje danas


Danas su gotovo u svim državama sveta razvijeni savremeni sistemi za merenje i naplatu, ali i kontrolu parkiranja i sankcionisanje, u slučaju nepridržavanja propisanih uslova parkiranja.

U nekim gradovima se koriste elektronski sistemi za rezervaciju parking mesta putem mobilnih aplikacija ili online platformi. Ovi sistemi omogućavaju vozačima da unapred rezervišu parking mesto ili da dobiju informacije o dostupnosti parkinga.

Ovo je naročito značajno kada su u pitanju korisnici parkinga daljinski putnici sa prtljagom, npr. iz Avio saobraćaja.  Oni najčešće imaju potrebu da unapred rezervišu parking mesto za određeni period i parkiraju automobil u neposrednoj blizini aerodroma, železničke ili autobuske stanice, kako bi sa prtljagom, lako i na vreme stigli na planirani let ili polazak.


Autor: Bolewriter

Fotografije: Privatna kolekcija

KOMENTARI (0)

    Pošaljite komentar